Пређи на главни садржај

Subjektivni i objektivni osećaj jačine zvuka

 Jačina zvuka (oznaka I) je fizička merna veličina koja opisuje energiju zvučnog talasa u vremenskom razdoblju (intervalu) kroz površinu okomitu na smer širenja talasa. Merna je jedinica vat po kvadratnom metru (W/m²).


Prag čujnosti je najmanja jačina zvuka koju ljudsko uvo može čuti:



Nivo jačine zvuka (oznaka L) je merna veličina prilagođena osetljivosti ljudskoga uva, deseterostruki logaritam odnosa jačine nekoga zvuka i praga čujnosti, odnosno:



U želji da se (subjektivni) osećaj jačine zvuka objektivizuje i uvede mera koja će predstavljati čovekov osećaj jačine zvuka uvedena je frekvencijska ponderizacija. Frekvencijske ponderizacije obeležavaju se slovima A, B, C, D. Danas je najčešće u upotrebi A-ponderizacija. Postupak frekvencijske ponderizacije je jednostavan. Usvojeno je da se ton frekvencije 1000 Hz meri njegovom stvarnom objektivnom jačinom, a ton neke druge frekvencije koriguje – ponderizuje – na taj način što se od njegove stvarne vrednosti oduzima određen broj decibela. Tako npr. ton frekvencije 1000 Hz i objektivne jačine 60 dB posle frekvencijske ponderizacije tipa A imaće istu vrednost, dakle LA = 60 dBA, ali ton frekvencije 160 Hz i objektivne jačine 60 dB posle A-ponderizacije biće registrovan jačinom 43,9 dB. U tabeli T.2 su date frekvencijske karakteristike A, B, C i D ponderizacije u  dB.



Link za prezentaciju o nivou zvuka:



























Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Zvuk

  Zvuk je mehanički talas frekvencija od 20 Hz do 20 kHz, to jest u rasponu u kojem ga čuje ljudsko uvo. Zvuk frekvencije niže od 20 Hz naziva se infrazvukom, zvuk frekvencije više od 20 kHz ultrazvukom, a ako je frekvencija viša od 1 GHz, hiperzvukom. Zvuk nastaje više ili manje periodičnim oscilovanjem izvora zvuka koji u neposrednoj okolini menja pritisak sredstva (medijuma), poremećaj pritiska prenosi se na susedne čestice medijuma i tako se širi u obliku uglavnom longitudinalnih talasa u gasovima i tečnostima i longitudinalnih i transverzalnih talasa u čvrstim telima.   Brzina zvuka uglavnom zavisi od gustine i elastičnih sila u čvrstim i tečnim sredinama, a u gasovima od gustine, temperature i pritiska. Osim u uobičajenim mernim jedinicama brzine (m/s, km/h), meri se i nenormiranom jedinicom mah (Mahov broj). Kada avion dosegne brzinu zvuka (oko 343 m/s), pritisak se neposredno pred avionom poremeti, otpor znatno poraste, pa nastaju udarni talasi, koje posmatrači na tlu...
Постави коментар
Прикажи све

Izvori zvuka

  Izvori zvuka su fizička tela koja osciluju frekvencijom od 16 do 20 000 Hz u nekom elastičnom sredstvu, na primer napeta struna ili muzička viljuška u vazduhu. Najjednostavniji je oblik oscilovanja izvora zvuka harmoničko oscilovanje. Ono stvara harmoničke talase. Čisti ton nastaje ako se frekvencija oscilovanja ne menja. Složeni tonovi sadrže više frekvencija.  Po Furijeovoj teoremi složeni ton može se prikazati kao zbir sinusnih oscilacija sa osnovnom frekvencijom ν0 i višim harmonicima frekvencije n · ν0, (n = 1, 2, 3, ...). Šum je posledica potpuno nepravilnog oscilovanja. Talasi nastali oscilovanjem izvora frekvencijom većom od 20 kHz opisuju se kao ultrazvuk (mogu ih čuti neke životinje, na primer psi i šišmiši), a frekvencijom manjom od 16 Hz kao infrazvuk (mogu ih čuti na primer patke i slonovi). Video objašnjenja:
Постави коментар
Прикажи све